Православном свештенству, преподобном монаштву и вјерном народу епархије средњоевропске: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Часни оци, богољубиви ђакони, преподобни монаси, вјерни народе православни, браћо и сестре, част ми је и духовни изазов да Вас одмах поздравим овим древним и најрадоснијим хришћанским поздравом. Кажем ,,изазов“, јер ми као Црква Христова, овим поздравом потврђујемо своју вјеру у вакрслога Господа нашега Исуса Христа, а сâмим тим и вјеру у наше лично васкрсење, па тако изазивамо и стављамо на суд вриједности које владају у овој нашој ,,долини сјене смртне“ (Пс 23,4), која је ништа друго до цивилизација и култура у којој живимо. ,,Култура смрти“, како је говорио наш св. Јустин Ћелијски! Данас, вјероватно више него икад у људској историји, слушамо приче о кризи, ратовима, тероризму, природним катастрофама, необичним болестима, о општој неизвјесности. Иза свих тих прича, крије се једна прича, а то је прича о смрти. Стиче се утисак да нема излаза, те да нас је смрт толико јако шчепала, да док чекамо свој ред за умирање, немоћни смо да ишта друго направимо него да се бојимо, стрепимо и дрхтимо до свога смртнога часа. Нажалост тај ,,страх и дрхтање“ су већ вјековима уобичајено душевно стање западног човјека. А то је зато што човјек обманут ,,културом смрти“ у којој и ми живимо, помирио се са опасном чињеницом да је смрт ,,нормална“ ствар с једне стране, док с друге стране покушава да се безуспјешно ишчупа из њених чељусти. Док нам се разним каналима свакодневно намеће и нашироко проповједа смрт, истовремено ,,проповједници смрти“ не одустају од покушаја да ријеше проблем умирања, али искључиво техничким и посредним путем. Док покушавају да у својим лабараторијама нађу лијек за смрт, стручњаци разних фела нуде нам рецепте како да у међувремену живимо ,,здраво, дуговјечно и квалитетно“. Плодови такве културе су философија вегетаријанства, практиковање ,,духовних“ вјежби јоге и медитације иначе потпуно стране православно-хришћанском етосу, или још горе, постало је готово уобичајено да жене а нерјетко и мушкарци, одлазе на некакве пластичне операције с циљем да ,,подмладе“ своје тијело, и тако тобоже удаље смрт од себе. О чему се ту заправо ради? Јадан човјек је умислио да је господар живота и смрти, па се опасно поиграва својим тијелом, нарочито генетиком, што од човјека прави неко ново и другачије биће, које у својој гордости одлази толико далеко да је спреман отићи на далеки Мјесец не би ли доказао да је у праву. А оно што тамо налази су само ,,трагови“ живота. А све то, драга браћо и сестре, из страха и панике од смрти! Савремени човјек покушава да уклони трагове смрти са свог лица и тијела, привидно се задовољавајући ,,траговима живота“. У ствари, оно што човјек тражи одкад постоји, јесте истински живот, потпуни и вјечни живот, који би живио својом душом и тијелом, дакле, цијелим својим бићем.Такав живот, знајмо, нуди само наш Спаситељ Исус Христос. У историји људске цивилизације, Христос једини каже: ,,Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу“ (Јн 10,10). И не само да је то рекао, него је својим Васкрсењем показао и доказао, да из Њега напросто букти живот! Он који је Бог од вјечности, постао је човјек, изнад свега да би нас избавио од смрти. Христос не ријешава питање смрти посредно и технички, експериментишући на другима као што то раде наши данашњи научници, већ непосредно и директно. А то значи да Он жртвује себе, да би ,,смрћу смрт уништио“ као што каже црквена пјесма. Наиме, Он који је са Оцем и Духом Светим свему подарио живот, пристао је да из неизрециве љубави према човјеку буде унижен, мучен, попљуван, убијен на Крсту , да би на крају устао из мртвих силом Духа Светога и својим људским Тијелом побједио смрт, дајући тако свима који у Њега вјерују, наду у исто такво славно васкрсење. То је тајна Божја, или како нам говори св. апостол Павле: ,,Ево вам казујем тајну : Сви нећемо помрјети, а сви ћемо се промијенити. Уједанпут, у трену ока , при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промјенити“ (1Кор 15: 51-52). Отуда, за нас православне Хришћане Васкрс као Дан побједе над смрћу, је најбитнији и најрадоснији празник. Смрт је обесмислила наш живот, затворила врата времена. Христос уставши из мртвих отвара нам нови пролаз, и зато се Васкрс још назива Пасхом , што значи пролаз; а то је прелаз из смрти у живот. Таква Пасха је празник над празницима, који је центар нашег богослужења, суштина нашег живота, смисао наше наде и вјере. Вјера у Христово Васкрсење је, између осталог, исповједање да је Бог, а не човјек, господар живота. То је вјеровање у живот а не у смрт, јер смрт није нормална, и није од Бога. То је вјера у пуни живот а не некакав ,,траг од живота“. И то је изнад свега стваран живот, који не настаје у епрувети или негдје далеко од нас на Мјесецу, нити од човјека прави неко друго биће. Већ, то је живот који устаје из гроба, из мјеста гдје је живот угашен,и гдје су сви људи исти. Зато је то истинска и потпуна побједа. Отуда, Крст на којем је распет и на којем је умро Христос, постаје символ Побједе тј. Васкрсења а не губитка и смрти. А гроб постаје мјесто над којим Хришћани више не страхују и не очајавају, већ мјесто одакле излази наша радост и нада. Зато у јеванђељу читамо да када су жене мироносице ушле у гроб да помажу мртво тијело Христово, нашле су празан гроб и од анђела чуле вијест да је Христос васкрсао, па како пише јевенђелист Матеј: ,,и изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим“ (Мт 28,8).

Дакле, смрт је побјеђена, драга браћо и сестре! Христос наш Бог, са Оцем и Духом Светим је истински Господар живота. Он, Бог силни у љубави својој, поклања нам вјечни живот, да га живимо душом и тијелом. И то га поклања најприје нама, који смо Црква Његова, Тијело Његово, како су говорили апостоли и свети оци. Зато, док ,,чекамо васкрсење мртвих и живот будућег вјека“, ми смо позвани да свједочимо истину васкрсења, гдје год да се налазимо. Имајући све то у виду, позивам Вас све да се радујете, и да своју васкршњу радост ширите свуда по овој ,,долини сјене смрти“ како је говорио псалмопојац Давид, и покажете се тако истинским православним Хришћанима. Желећи Вам сваки благослов од васкрслог Господа Исуса Христа, опет и опет Вас поздрављам:

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Ваш молитвеник пред васкрслим Господом нашим Исусом Христом,
+Епископ средњоевропски
СЕРГИЈЕ