Љубоморно чувана традиција нашега народа, која се огледа кроз слављење славе, одувек је представљала тежњу ка спајању небеског са земаљским, ка исчекивању небеске заједнице Царства Божијег кроз земаљску заједницу окупљену око Службе Божије и ломљења славскога колача. Та традиција очувала је наш народ у најтежим тренутцима наше историје ма у ком делу света писана.
Такву заједицну пројавили смо, 29. и 30. априла 2017. године, окупљени у Минхену и злогласном логору Дахау, на слави епархије франкфуртске и све Немачке, славећи Светог Николаја Жичког и Охридског, који је кроз свој боравак у логору Дахау освећивао и данас освећује ове просторе и на њему окупљене народе који у себи носе Васкрслога Христа.
Носећи његово наслеђе, поуке љубави и спасења у својим срцима Њихова Високопреосвештенства Господа, кир Амфилохије, митрополит црногорско-приморски и кир Порфирије, митрополит загребачко-љубљански, заједно са домаћином прославе Његовим Преосвештенством Епископом франкфуртским и све Немачке г. Сергијем, началствовали су евхаристијским сабрањем у храму Светог Јована Владимира у Минхену, посвећеном овоме светионику српства и православља. Нашим архијерејима саслуживали су, протопрезвитери ставрофори Неђо Јањић, Мићо Матић, Бранислав Чортановачки, Миодраг Тошић (Епархија зворничко-тузланска), протопрезвитер Николај Артемов (Руска заградична Црква), протопрезвитер Николај Завелич (Московска Патријаршија), портопрезвитер Симеон Продановић (Епархија аустријско-швајцарска), протопрезвитер Славиша Спасојевић, ђакон др. Драган Радић (Митрополија загребачко-љубљанска) и ђакон Милутин Марић.
Радост празника делио је велики број присутнога народа и свештенства епархије франкфуртске и све Немачке пре свега кроз учешће у Евхаристији – Причешћу, а потом и кроз ломљење славскога хлеба са Архијерејима.
Поуке љубави присутнима најпре је упутио Епископ Сергије уз захвалност присутним Архијерејима на одвојеном времену иако у својим митрополијама проживљавају савремени Дахау, ношени искушењима и недаћама са којима се сусрећу у борби за наш народ, за веру и истину. Владика Сергије, говорио је и о Светом Николају и о јасноћи његовог виђења живога Бога у логору, Бога који је Бог наших праотаца, апостола, мученика и предака. Оно што је за друге била тамница за светога Владику Николаја био је Сион, био је Јерусалим, било је место пројаве Господа и Његове славе, сведочанство Његовога Васкрсења, истако је владика.
Присутнима се обратио и Миторполит Амфилохије, који је најпре говорио о сведочењу Васкрсења Христовог и о српству. Ми, вели Миторполит, не постајемо срби рођењем у неком крају наше земље, већ крштењем наводећи пример Светог Јустина Ћелијског, који на провокацију једнога безбожног официра, који је себе сматрао србином јер је у Шумадији рођен, одговара речима да и во који пасе траву у Шумадији се може назвати србином јер у Шумадији пасе. Ко се Христа и Светог Саве одриче тај се не може србином назвати. Ми смо срби, јер објављујемо Христа Васкрслога свима, ма ко они били. Такође, Митрополит је беседио и о сведочењу вере у логору, Владике Николаја и Патријарха Гаврила Дожића базирајући се на причи где ученица Софија пита Светог Николаја који му је најдражи моменат у животу, а он одговра да би читав свој живот мењао за неколико трентака у Дахау, јер му је ту Господ отварао Небеса и показивао неизрециве тајне.
Уприличена духовна академија после свете Литургије оставила је посебан утисак на све присутне, како због наступа малишана, тако и због уметничког перформанса Јелене и Иване Жигон, које су кроз рецитације, певање и презентације пробудиле најдубља осећања у срцима свих присутних. На академији се присутнима обратио и Митрополит Порфирије који је најпре захвалио свима на видљивим делима љубави израженим кроз помоћ нашем народу у Хрватској, те напоменуо да је важно истицати да смо православни хришћани, нарочито нашој деци, како би знали свој идентитет. Основни идентитет јесте духовни идентитет. Уколико не будемо учили нашу децу духовном идентиту у моменту кад они осете потребу за духовношћу, биће у великој опасности да буду преварени од разних лажних учитеља.
Свакако морамо истаћи и присуство представника Министарства правде, односно Секретаријата за односе са Црквама и верским заједницама Републике Србије господина Марка Николића, као и сестара из манастира Ждребаоника на Светој Литургији и духовној академији.
Сутрадан, у недељу Мироносица у руском храму Васкрсења Христовог у Дахау, евхаристијско сабрање предводио је Митрополит Амфилохије. Након 73 године поново је дошао да посети злогласни логор Дахау некадашњи заточеник истог, али као победник са Христом Васкрслим, Свети Николај Жички и Охридски у дјелу својих светих Моштију.
Догодине, слава епархије франкфуртске и све Немачке, прославиће се у Берлину.
Презвитер Бојан Симић
Извор: Епархија франкфуртска и све Немачке
