СВЕШТЕНСТВУ И СВЕТЕНОМОНАШТВУ И ВЈЕРНОМ НАРОДУ БОГОСПАСАВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ФРАНКФУРТСКЕ И СВЕ ЊЕМАЧКЕ

Богољубива браћо и сестре,
и ове године са великом радошћу и усхићењем јављамо Вам најрадоснију вијест упућену свим људима и за сва времена, па Вас обрадована срца све поздрављамо древним поздравом : Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Ове године, као и сваке године, горки вјесници смрти као што су гријех, очајање, страх, сузе и безнађе, покушали су да нас смуте и пољуљају нашу вјеру. И ове године дакле, до нас су стизале углавном ружне вијести о људским страдањима, пропадању, нестајању, ратовима, умирању. Колико је драгих и познатих људи, само ове године отишло од нас у сусрет тајни смрти! Свјесни да нас смрт унижава и удаљава једне од других, ми људи се бранимо сјећањем. Ми се сјећамо људи и догађаја, и тако се бранимо од смрти и њених вјесника. Но, видите и сâми драга браћо и сестре, да су наша сјећања нажалост крхка и кратка, једнако као и људски живот што је несталан и кратак. Отуда, није за чуђење што сви ми вапијемо за вјечним животом, вјечном љубављу и вјечним сјећањем. Један од првих људи који се удостојио такве божанске љубави и сјећања, био је покајани разбојник који бјеше разапет са Христом на Крсту, јер је за разлику од осталих који су викали „ако си ти Христос спаси себе и нас“ (Лк 23, 40), препознао и повјеровао да је у Христу Исусу вјечни живот и вјечно сјећање, ухватио се у послиједњем тренутку за свога Спаситеља и замолио Га, свима нама познатим ријечима: „сјети ме се, Господе када дођеш у Царству своме“ (Лк 23,42), и потом је скупа са својим Господом пошао у сусрет тајни смрти.

Послије овог славнога страдања на Крсту Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, услиједило је велико божанско ћутање од три дана. Господ наш Исус Христос, како нас учи јеванђеље, сахрањен је у „гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен“ (Лк 23,53). У ишчекивању Његовог обећања како ће устати из мртвих, у три дана се тобоже ништа није дешавало. Људи су и тада живјели само од сјећања. Па чак прогонитељи и убице Христове су се сјећали. За њих јеванђеље упечатљиво преноси како рекоше Понтију Пилату: „ сјетисмо се да она варалица каза још за живота: послије три дана устаћу“ (Мк 27, 63). Међутим, за разлику од њиховог сјећања који води у смрт, Христово сећање води у живот и васкрсење. Током та три дана божанског ћутања и пребивања у гробу, Исус Христос је почео да се сјећа оних којe су сви заборавили. Предање каже да се Христос спустио у Ад; у свијет дакле, мртвих душа. Исус Христос истинити Бог наш, сишао је дакле у свијет заборављених људи, којих нико више није имао да се сјети и да их помене. Свети Епифаније Кипарски каже када је Христос сишао у Ад, да је тамо прво тражио Адама да га види и загрли и њему, кога су сви презрели и заборавили, првом да објави радосну вијест о васкрсењу свих људи, које треба да се збуде. Такво је дакле сјећање Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа!

Стојећи пред том великом тајном божанског сјећања, знајте браћо и сестре, да ништа и нико није изгубљен. Ниједна душа није заборављена. Сви ћемо дакле устати из мртвих „уједанпут, у трену ока“ (1 Кор 15, 51). Зато заједно са св. Јованом Златоустим „сјећајући се свега што се нас ради збило, Крста, гроба и тридневног Васкрсења“ (молитва Анафоре), сјетимо се и ми наше браће и сестара на Косову и Метохији и поздравимо их најрадоснијим поздравом „Христос васкрсе!“ Поручимо свим људима у Украјини, страдалницима по Сирији, широм Африке и Азије „Христос васкрсе“; радујте се и веселите! Кажимо у љубави и весељу нашим комшијама и дивним домаћинима Њемцима „Христос васкрсе“! Радујмо се и веселимо!

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ЗАИСТА ВАСКРСЕ!

Желећи Вам сваки благослов,
Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом Исусом Христом
+Е п и с к о п
франкфуртски и све Немачке
СЕРГИЈЕ